Intervju iz naftalina sa Zoranom Radmilovićem!
Jedan od naših najvećih glumaca, ali i boema Zoran Radmilović davne 1965. godine dao je jedan više nego zanimljiv intervju. Mislim da je svojim vickastim i duhovitim odgovorima svim današnjim “zvezdicama” zadao domaći zadatak kako se ponaša i razmišlja istinska zvezda. Iako se o sebi na taj način nikad nije izjašnjavao…
Datum rođenja?
Ne brinite, dovoljno sam odrastao i svestan onoga što ću reći.
Težina, visina, boja kose, boja očiju?
Sve se to lepše vidi na slici – ko pažljivo pogleda.
Bračno stanje, deca?
Želim ih.
Stepen obrazovanja?
Naravno – visok, zar se ne primećuje?
Strani jezici?
Samo recite!
Mesečni prihodi?
Sasvim dovoljni.
Adresa (stan)?
Zadovoljan sam adresom.
Auto (oznaka)?
Zar vam ličim na čoveka koji ima te probleme? Ja sam bezbrižan.
Kada biste se ponovo rodili?
Ne želim to. Zapravo, želim, ali posle smrti. Želim još jedan ceo život.
Sklonost, dar?
Pa zaboga, to svi znaju.
Sport kojim se bavite?
Ah, bio sam strahoviti sportista.
Kvaliteti?
Jasno izraženi znaci genijalnosti.
Mane?
Znaci (ovi gore) su toliko jaki da se neupućenom mogu učiniti kao mane.
Karakter?
Očigledno, ne preozbiljan.
Šta vas čini srećnim?
Da odgovaram na pitanja, eto, kao sad, recimo.
A šta nesrećnim?
Kad ih postavljam sebi.
Neostvarena želja?
Ne govorimo o njoj, više se ne može ostvariti.
Šta zamerate sebi umetniku i sebi čoveku?
Zadovoljan sam sobom kao umetnik, zar to nije dovoljno?
Da li se nečega stidite?
Stidim se svojih moralnih dugova.
Šta vas uzbuđuje?
Ovaj put tihanog dostojanstva manastira. Ja sam u njega zaljubljen.
Čega se bojite?
Mentaliteta onih koji razbijaju skulpture po parkovima.
Vaša deviza?
Nalazi se u nekoj od ovih knjiga na mom stolu, ali ne bih želeo da vas zadržavam tražeći je.
Omiljena poslovica, uzrečica, aforizam?
Gete je rekao otprilike ovo: – Čovek je utoliko predestiniran za stvaralaštvo, koliko demonskog u sebi nosi.
Vaše nade?
Da se vratim u Sopoćane, Raškoj, na izvor.
Šta vas je do danas najviše razočaralo?
Pad Troje. Šta vam je smešno?
Slobodno vreme?
U to vreme obično sređujem svoj život.
Godišnji odmor?
Uvek odem na pogrešno mesto.
Omiljeni nakit, ukras?
Oreol, lovor ili tako nešto.
Omiljena garderoba?
Pa, sad već dolaze hladniji dani, ja preporučujem nešto toplije, a za leto nešto hladnije. I tako uvek. Jel’ te prema vremenu, već.
Najbolji period vašeg života?
Vreme kad igram predstavu.
Ustajete rano?
Nemojte da se zavitlavate.
Ostajete li noću kasno?
Leti su noći mnogo kraće.
Pasija?
Da gledam kroz prozor u tuđe stanove kad hodam ulicom.
Vaše piće?
Kakva su to sad pitanja?
Vaš savet?
E, sad je bilo dosta.
Najdraži romansijer?
Danilo Kiš.
Knjiga koju često čitate?
Jedna knjiga koja se zove „Urnebesnik“.
Vaši pesnici?
Momčilo Nastasijević, možda neki od vas, dragi čitaoci, niste čuli za njega, ali verujte mi na reč.
Vaša pesma (poezija)?
Sa svetlim pupoljcima na usnama Rastka Petrovića.
Slikar?
Miljenko Stančić, i još 977 drugih koje možda i više volim.
Slika?
Uspenje Bogorodice u manastiru Sopoćani.
Kompozitor?
Kir Stefan, ako nemate ništa protiv.
Muzičko delo?
Ninja Sili.
Instrument?
Špric za injekcije, uliva strahopoštovanje.
Virtuoz?
Bubnjar iz Džez orkestra Radio Beograda, Lala Kovačev.
Pevači?
Ilija Gligorijević, putovao sam sa njim, dobar neki čovek.
Pevačice?
Milica Miladinović, takođe.
Ploča koju često slušate?
Ništa ne radim često.
Vaši dramski autori?
Pa mogao bi da bude, recimo, Miša Bulatović, uz moju pomoć, naravno.
Pozorišno delo?
Ono koje ću tek igrati.
Film koji vas je oduševio?
Jojo.
Najdraži glumac?
Čuo sam da je onaj… pomozite mi, da – Slobodan Perović, dosta dobar.
Najbolji prijatelji su vam?
Moj školski drug Mika Šćekić, pod uslovom da pazi na svoje ponašanje i da mi ukazuje malo više poštovanja.
Verujete li u ljubav na prvi pogled?
Već sam dovoljno mator i racionalan – baš zato i želim da verujem.
Najbolje godine za brak?
Između 19 i 20… Mislim, za prvi brak.
… A to – da!
A vaša bračna partnerka?
Verovatno, biće.
Pored ove umetnosti bavite li se još kojom?
Svih devet muza se neprestano ljubomorno tiskaju oko mene. Ja se trudim da sa svakom budem ljubazan, ali mi je, verujte, već pomalo dosadno.
Prema kojoj umetnosti ste ravnodušni?
Prema umetnosti vođenja konverzacije.
Vaš ljubimac bez obzira na vrstu umetnosti?
Moj ujak Miodrag Bata V. Petković – veterinar, najmaštovitiji izmišljant koga sam sreo (živi u Lipljanu)
Pa vi me zaista zasuste pitanjima… čekajte da odahnem…. Sad, hajdemo dalje?
Vaši najveći uspesi?
Položena matematika na velikoj maturi.
A neuspesi?
Ne razumem pitanje…
Najdraža glumica?
Natali Vud, al’ nije važno…
TV emisija koju nerado propuštate?
Nemam tu mašinu, ali mi prijatelji obično prepričaju posle.
Vaša istorijska ličnost?
Konstantin Filozof.
Kako prepoznati laž ?
Sigurno ste često bili u situacijama kada ste želeli da sakrijete svoja osećanja. Možda ste bili ljuti ili tužni ili zaljubljeni, a nikako niste htjeli da drugi to vide. A možda ste i namerno nešto pokušali da slažete. Koliko god da ste rečima pokušali da sakrijete svoja osećanja, bilo svesno, bilo nesvesno, neverbalni znakovi su izdajnici koji će nas obično odati. Čak i kad osoba pokušava svesno da kontroliše svoje neverbalne znakove, prava osjećanja ipak izbiju iako to može biti samo na delić sekunde.
Ma čime se bavili i u kojoj god situaciji bili, bićemo u prednosti ako znamo da prepoznamo kad neko škrtari na istini. Pritom je možda najteže razlikovati nervozu od laganja. Katkad je osobi poveren zadatak da prenese vest ili iznese podatke, a ona se s tom vešću i podacima ne slaže. U takvoj situaciji znakovi upozorenja koje šalje telo biće u neskladu s porukom.
Uopšteno pitanje glasi: Jeli moguće da je govor tela lažan?¨. Opšti odgovor na to pitanje je odričan, zbog izostanka podudarnosti kretnji, mikrosignala koje telo upućuje i izgovorenih reči. Na primer, kada prevarant pruža dlanove i smeši vam se pričajući laž, njegove ga mikrokretnje odaju i nehotice. Zenice se sužavaju, jedna obrva se može podignuti ili ugao usana na tren zgrčiti, a svi ti signali su suprotni značenju kretnje otvorenim dlanovima i iskrenom osmehu. Posledice su da sugovornik nije spreman da poveruje u ono što čuje.
Ljudski um poseduje, čini se, neaktivan sigurnosni mehanizam koji bi registrovao „sporno“ kada prima seriju nepodudarnih poruka pomoću kretnji. Poznati su međutim slučajevi u kojima se govorom tela namerno nastoji da zavara da bi se postigle određene prednosti. Na primer, takmičenje za Mis sveta ili Mis Universe, na kojima svaka učesnica izvodi studiozno pripremljene pokrete telom da bi odala dojam topline i iskrenosti. Mnogi političari su pravi stručnjaci u laganju govorom tela da bi pridobili glasače koji će poverovati u ono što govore. Za političara koji je tome vičan obično se kaže da ima ¨harizmu¨.
Brojni su pokreti ili signali koji ukazuju na to da neko govori neistinu. Kao i sa svim ostalim kad je reč o govoru tela, preporučljivo je postaviti dodatna pitanja da bismo bolje proniknuli u prava osećanja svoga sugovornika.
1. Ruka preko usta
Ruka preko usana pokazuje da se osoba trudi da ne progovori. To može da znači i nežan, brz pokret prstima preko usana.
2. Ograničeni pokreti
Kod nekih ljudi opazićemo ograničene pokrete rukama. Ruke prestaju s gestikulacijom kad su ljudi nesigurni u ono što govore. Tada prirodne kretnje rukama gotovo sasvim prestaju, jer se moraju jako usredotočiti na ono što govore ne bi li ostavili utisak da su sasvim sigurni u sebe. U normalnom razgovoru čak se i ruke u džepovima miču. Takva kretnja odaje i nervozu.
3. Lizanje usana
Ako neko počne nervozno da liže usne, to može da znači da nije sasvim siguran u svoje reči.
4. Nervozan kašalj
Nervozan kašalj može da znači baš to, nervozan kašalj. Međutim, ako neko počne da kašlje istovremeno kad i da objašnjava svoje stanje, a to je propraćeno drugim, toj osobi neprimerenim kretnjama, valja imati na umu da verojatno laže.
5. Crvenjenje
Crvenjenje je siguran znak upozorenja da se osoba ne oseća ugodno u tom društvu. Možda je tome uzrok ono o čemu se priča ili jednostavno prisutnost nekoga s kim joj nije ugodno ili pred kim se oseća nemoćno i ne može da izrazi prava osećanja. No crvenjenje može da ukaže i na to da se osoba oseća nelagodno zbog vlastitih reči.
6. Nepravilno disanje
Nepravilno disanje je siguran znak neugode. No samo je aktivnim posmatranjem moguće prepoznati promene u disanju druge osobe.
7. Tapkanje nogama
To je znak upozorenja koji često šalju vrlo napeti ljudi. Znak koji nas upozorava da ubrzamo razgovor. Ali može da ukazuje i na to da nam osoba laže.
8. Lagano vrpoljenje
Česti su ljudi koji, dok lažu, potpuno vladaju svojim telom. Ruka se vrlo blago pomiče, lice je gotovo bez mimike, glas jasan i glasan. Pa ipak, uprkos svim tim znacima koji ukazuju na sigurnost i vlast nad samim sobom, primećujemo lagano vrpoljenje. Meškolji se trudeći se da nadvlada tu kretnju.
9. Izbegavanje pogleda
Izbegavanje pogleda je veoma često kad je osobi nelagodna tema o kojoj se razgovara, ili bi je najradije preskočio ili je nešto zatajio. Tu kretnju treba da znamo da prepoznamo i imamo spremna daljnja pitanja kojima ćemo otkriti istinu.
10. Zatvorene oči
Sigurno ste videli ljude koji govore zatvorenih očiju. Tom nam kretnjom pokazuju da ne žele da budu u situaciji u kojoj su se našli. Žele da budu negde drugde. Isključuju se pred neugodnim prizorom.
11. Stišavanje glasa
Kad ljudi lažu, može doći do stišavanja glasa. Na primer, razgovor obično potkrepljuju glas i kretnje, a onda, odjednom, kretnje i glas zamru. Glas poprima snižen ton. To ukazuje na laž. Zbog toga je u svakom trenutku preko potrebno aktivno slušati.
Nevolja sa laganjem je u tome da podsvest deluje automatski i nezavisno od naše izgovorene laži, pa nas govor tela tako odaje. Stoga je ljude koji retko lažu lako uhvatiti u laži, ma koliko se trsili da deluju uverljvo. U trenutku kada počinju da lažu telo upućuje suprotne signale i otuda nas prožima osećaj da nam oni ne govore istinu.
Dok laž traje, podsvest odašilje nervozu, što se ogleda kao gest suprostavljanja rečima koje slušamo. Ljudi kojima je laž sastavni deo posla, kao što su advokati, političari, glumci, televizijski voditelji, usavršili su svoje gestove na dva načina. Najpre, uvjžbavaju ono što ¨osećaju¨ kao istinski gest kada izgovaraju laž, ali u tome uspevaju samo ako su u dužem vremenskom razdoblju predano vežbali pričajući laži bez kraja i konca. Drugo, oni su sposobni da se gotovo potpuno oslobode gestova, tako da dok govore neistine ne pokazuju niti pozitivne niti negativne kretnje.
Izvor: www.poslovnazena.biz
Odlazak skromnog čoveka
Patrijarh srpski Pavle preminuo je u 95. godini. Posle dvogodišnje borbe (Patrijarh Pavle bio je na Vojno-medicinskoj akademiji na lečenju od 13. novembra 2007. godine), iako očekivana vest, protutnjala je kao grom iz vedrog neba.
Na Internet forumima u kratkom periodu postavljene su hiljade komentara.
Oslušnimo GLAS NARODA.
Otišao je prvi među nama. Tiho, kao što je i živeo. Ugledajmo se na Patrijarha Pavla, bićemo bolji i poštovani gde god da smo. Tužan trenutak za sve čestite ljude. Neka Vas Bog i anđeli čuvaju na nebu. Goran
Iako sam ateista, ovo je žalosna vest. Patrijarh Pavle je bio jedan od svetlih tačaka SPC-a. Moje saučešće. Deni Krejn
Samo još jedan detalj … bilo je to oko 2000. godine, u ulici kralja Petra, bilizu patrijaršije i Saborne crkve, idem u posetu mojoj tetki, popodne, nedelja, u susret mi ide, vidim, stariji čovek u mantiji sa štapom, u poslednjem trenutku shvatim da je to patrijarh Pavle. Ja čovek od 50 god, potpuno se sludim, ne znam šta ću, ne mogu da verujem da mi ide u susret, svetac, bez pomoći bilo koga i bez pratnje, poklonim se pred njim, on mi mahne rukom, ja u šoku…drugi put ga sretnem, ulazim u trolejbus a on sedi na stolici sa štapom u rukama, gleda kroz prozor…mislio sam da je skrivena kamera … toliko o tome koliko je bio divan, prirodan, skroman i pošten … slava našem dragom patrijarhu Pavlu. Bata
Velika mi je čast što sam živeo u vremenu kad i on. Zrenjaninac
Kao pripadnik Bošnjačke nacionalne manjine izražavam istinsku žalost i izjavljujem saučešće svim pravoslavnim hrišćanima u Srbiji i vernicima Srpske pravoslavne crkve. Cenio sam ovog čoveka i iz njegovih usta čuo puno mudrosti koje je tako malo bilo svih ovih godina… Neka mu je laka zemlja i pokoj duši! Bošnjak iz Srbije
Budimo ljudi, iako smo Srbi! Ovo ostaje zaveštanje za sve buduće generacije… Otišao je jedan od velikana koji je uspevao da pomiri posvađane, da ulije veru bezvernima, da pruži utehu neutešnima. Neka mu je večna slava! Dejan
Ovo je najtužniji dan za Srpski narod. Pravoslavlje je izgubilo svog najvećeg vernika, a Srpski narod najvećeg čoveka. Neka mu je laka zemlja. Vesna
Jedan od retkih iskrenih osoba, tako čistog srca i duše… Pravi lider, čovek koji je svime zasulžio presto na kome je sedeo. Naslednika njegove veličine će biti nemoguće naći… Neka mu je vecna slava! Darko
„Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače a samo on se raduje“. – njegova svetost – Patrijarh Pavle. Vladimir Drača
Pokoj mu duši,bio je čovek i duhovnik za primer. Vlada
Nas Patrijarh je sada na dobrom mestu. Anđeli nebeski ga čuvaju. Da Gospod da i njegov naslednik bude dostojan predstavljenog u Gospodu Patrijarha gospodina Pavla. Novosađanka
A u saopštenju, povodom ovog tužnog događaja, predsednik upravnog odbora Udruženja novinara za poljoprivredu “Agropress” Goran Đaković između ostalog nas podseća kako je Patrijarh Pavle govorio na imanju Poljoprivrednog fakulteta „Radmilovac“ o Sv. Trifunu 14. Februara 2005. godine:
“Uvek su nam potrebne dve stvari: naš trud i rad na onome što je dobro i što održava život i korisno je za sve i Božiji blagoslov i njegovih svetih. To dvoje da uvek znamo, jer su to znali i sveti apostoli i naši sveti preci, jer ih je to održalo u svim nevoljama koje su ih snalazile kroz vekove. Gospode, pomozi da izdržimo do kraja”.
Setimo se ovih reči Patrijarha Pavla i na rastanku od njega!
Sinod Srpske pravoslavne crkve odlučio je da Patrijarh Pavle bude sahranjen u četvrtak u manastiru Rakovica.
Neka mu je laka zemlja.
I Hulk je nemoćan
Došao je i taj dan. Hulk je konačno izgubio. Dugo je odolevao a potom je čestitao pobedniku. Po nekog dođe crni petak, a za druge je to dan za metak.
Verujem da bi se većina vas, perverznjaka, koji čitate ovo menjala sa Hulkom. Ne zameram vam. I ja bih.
Jubilarni 10. Exit!
Prema rečima organizatora sve je spremno za jubilarni 10. Exit. Lilly Alen, The Prodigy, Manic Street Preachers, Patti Smith, Moby, Kraftwerk, samo su neki od izvođača. I Novi Sad je stao iza cele priče, ovaj put i zvanično preko Skupštine Grada. Kao Veliki brat nadgledaće manifestaciju od izuzetnog značaja. Kao i svake godine u naš grad će pohrliti mnoštvo stranaca. U narednom pasusu o njihovom najmasovnijem smeštaju.
Moto ovogodišnjeg festivala je „I WANT TO LIVE AND GREEN!“. Organizatori su se potrudili da sve bude u „tom fazonu“ pa su ove godine premestili kamp na petrovaradinsku stranu Dunava, na plažu Oficirac. Bio sam ovih dana na pomenutoj lokaciji a fotku je ovekovečio moj mobilni telefon.
U svakom slučaju za očekivati je da će se strendžeri u potpunosti iznenaditi. Biće baš GREEN!
A više od 500 ovakvih (i sličnih) lokacija širom Vojvodine čeka da se usvoji i SPROVODI set ekoloških zakona.
Bumo videli kaj bum.
Dinar i Čika Đole kaliraju!
Čika Đole se isplazio i investirao u digitalnu vagu. Potom je usledio, logično, samopostavljeni domaći zadatak: Osloboditi se nagomilanih slojeva do nekih razumnih 90 kg (visina 187). Ritual je svakog jutra isti: buđenje, wc pa vaga. Krenuo sam sa 104,3 pa 1o3,8 i tako do jutrošnjih 102,0.
I dinar je na istom putu. Slede jutrošnji i jučerašnji Biznis pregled:
Danas: Dinar će sutra oslabiti za 0,49 odsto prema evru i zvanični srednji kurs biće 94,2713 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Juče: Dinar je oslabio za 0,12 odsto prema evru i zvanični srednji kurs iznosi 93,8063 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Ostaje da se vidi ko će biti istrajniji. Nešto se pribojavam da ću se kada za nekoliko meseci „natrčim“ na ovaj post slatko nasmejati: „Samo 94 dinara, ha ha“.
p.s. Godinu dana kasnije, 3. februar 2010. Jedan evro vredi 100 dinara a čika Đole i dalje ima 103 kilograma.
Baba češlja Srbiju
Na osnovu činjenice da je 10. januara, seriju „Selo gori, a baba se češlja” (po podacima agencije AGB Nilsen) gledalo 3.135.000 stanovnika Srbije, odnosno 70 odsto publike koja je u to vreme imala uključeni TV prijemnik, projekat koji kao idejni tvorac, scenarista, reditelj, glavni glumac pa i kompozitor potpisuje Radoš Bajić – u tom trenutku je bila najgledanija emisija od kada se u Srbiji vrši piplmetarsko merenje gledanosti.
sv. Nikola – ista priča
Evo još jedne storije za rubriku Trulo je. Nažalost, sve je više sadržaja za tu tragi-komičnu kategoriju. Elem, dvadeset godina pokušavam da za sv. Nikolu odem kod tetke u Mionicu na slavu. Teču smo već ispratili, a da nisam uspeo s njim da polomim slavki kolač. Izgleda da će tako biti i sa tetkom. Ove godine uzrok je nesposobna stoka s kojom imam priliku da radim. U 14h mi je otišao autobus, a planirao sam da svečare iznenadim oko 18h. A šta ja radim? Od 12 do sada (15, i još traje) tonci u TV Novi Sad i radio Novom Sadu nisu mogli da FTP-om razmene jedan jebeni audio inset od 15 sec koji mi je potreban za prilog. Jedan računar, drugi računar, mreža koja radi, total commander, levi prozor, desni prozor i gotovo. Ali u radio Novom Sadu ne. Zasedale su komisije, tonci, koordinacija, svi vajni stručnjaci ove kuće. I ništa. E, budalaštine tog tipa me dovode do ludila. Kada budem u boljem raspoloženju nešto pametnije ću da napišem. Sva sreća da imam šljivovice u zalihama. Od muke ću da se napijem. Stvarno.
„Svako selo svoje običaje ima“
Da. Milion puta smo čuli tu krilaticu. U jednom selu za sahranu skupljaju pare kao za svadbu. U drugom pop ima svoj cenovnik, u trećem ne traži ništa. U četvrtom Đurđevdan dočekuju u šumi. I tako dalje. Šarenilo običaja. Ljudi bi rekli bogatstvo. Pa, slažem se. Ako su običaji civilizovani. Ali…Uvek postoji ali. Što bi rekli „Jedno ali devojačku sreću kvari“.
U selu zvanom Liman, mnoštvo je običaja koji se graniče sa glupošću. A kao što KUD „Idijoti“ kažu, „Glupost je neuništiva“. U poslednje vreme postala je, slobodno možemo reći – TRADICIJA, da se prilikom podizanja keša sa bankomata ERSTE banke automobili ostavljaju u sred raskrsnice. Više puta sam bio u iskušenju da ovekovečim tu budalaštinu, i evo, danas sam prešao „tanku crvenu liniju“. Pošto slika govori više od hiljadu reči – završavam. p.s., kume nadam se da ćeš ovo pokazati menadžmentu.
Neki novi komšiluk
Svako vreme donosi nova pravila. Neka pozitivna. Druga negativna. A treća primitivna. Kao što ste i pretpostavljali o ovim tećim ću . A šta ću kad su mi u komšilku. Takoreći, pod nosom. Kada dođe famozni dan D, tj. DAN ZA IZBACIVANJE ĐUBRETA, kese sa otpadom se pažljivo, smirenono, gotovo ritualno pridodaju gomili vascelog dana da bi se pod okriljem noći prosledile do kontejnera. Kada bih vam pokazao aktere pomennutog paranormalnog čina ustvrdili bi ste da je reč o mojoj fikciji. Mlađa gospoda (+30) – garderobica, stajling, lifting, džoging, lizing i ko zna šta već. Nažalost Čoliću, godine NISU (JOŠ) prošle pune muka. A i posledice iz predhodnog perioda ostaju.
